Elektronska pošta

Uobičajen

Elektronska pošta

Elektronska pošta, e-pošta, imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme. Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi provajderi internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu.

U oktobru 1971. (mada ima izvora koji tvrde da se to dogodilo jula 1970. stručnjak za računarstvo Rej Tomlinson je napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara. Pored programa za razmenu e-pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi računi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Taj princip adresiranja koristi se i danas.

Format poruke

Svaka poruka elektronske pošte se sastoji iz zaglavlja i tela. Zaglavlje nosi, između ostalog, sledeće podatke:

  • adresu i ime pošiljaoca
  • adresu primaoca
  • adresu servera preko kojeg je poruka poslata kao i servera koji su prosleđivali poruku na njenom putu do odredišta
  • datum slanja
  • ime programa koji je korišćen za slanje poruke
  • adresu na koju će se slati odgovor, po naznaci samog pošiljaoca
  • prioritet itd.

Korišćenje elektronske pošte je ugroženo od strane četiri pojave: bombardovanjem porukama, spamom, pokušajima preuzimanja ličnih podataka i prenošenjem virusa.

Pod pojmom „spam“ se podrazumeva slanje neželjenih poruka koje služe za reklamiranje određenog proizvoda ili usluge.

Virusi mogu dolaziti u različitim oblicima putem elektronske pošte, ali se ciljni računar najčešće zarazi zahvaljujući nepažnji korisnika. Poruka koja sadrži virus je sama po sebi najčešće nemoćna da napravi ikakvu štetu, ali ukoliko korisnici nepažljivo otvaraju svaku vrstu sadržaja može doći do aktiviranja virusa. Danas je ovaj problem najčešći kod korisnika Microsoft Windowsa i njegovih programa. Današnji serveri za elektronsku poštu obično imaju ugrađenu antivirusnu i antispam zaštitu koja sprečava neželjene poruke da uopšte dođu do sandučeta primaoca i umesto njih se obično šalju obaveštenja o prepoznatim virusima.

Jedna od najčešće korišćenih primena INTERNET-a jeste slanje i prijem poruka preko globalne mreže ili E-mail (elektronska pošta). Program koji nam omogućava slanje i prijem poruka se zove Outlook Express, instaliran je zajedno sa WINDOWS operativnim sistemom  na našem računaru.

Da bi smo mogli da šaljemo elektronsku poštu moramo da imamo E-mail adresu. Struktura E-mail adrese izgleda ovako: Korisničko_ime@provajder.oznaka

Korisničko ime bira svaki korisnik za sebe. Svako korisničko ime mora da bude različito unutar jednog provajdera. Provajder je organizacija koja pruža pravo korišćenja internet servisa (među njima i pravo na korišćenje e-mail-a).  Oznaka naglašava tip organizacije koja pruža usluge, ili iz koje zemlje potiče provajder. Primeri oznaka: .rs, .com (za komercialne firme), .hu, .org,

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s